Isidora ima skoro deset meseci

I još ne hoda! Nema veze, uskoro će... :)
Mama je zauzeta svim i svačim. Radim neke brošure za logoped, sajt za kočioni sistemi itd. Pišemo se uskoro...

Pričalica laprdalica blablatruć

Prolećeeeee!

Stiglo nam je proleće! Jeeeee! :)
Nas dve smo jedva dočekale da izađemo u šetnju. Aktivirale kolica i džadaaaa!
Svaki dan prošetamo do "srednje" stanice i nazad. Planiramo ovih dana i do centra grada ako ne bude kiša.

Išle smo na kontrolu i bocu. Za 4 nedelje dobila 800g i porasla 4cm. Kaže doktorka: "Velika devojka!". Cvrca je počela da guuuče i da priiiča i skroz je zbunjuje kako ne može u isto vreme da brblja i da siki. Počela je i da se pridiže, kao da se savija unapred. Lepo drži glavu kada je uspravljena i planiramo ozbiljno vežbanje na stomaku.

Evo jedna slika da se zasladite, a ovih dana biće i snimak Cvrcinog monologa:

7 nedelja

E, danas Isidora ima 7 nedelja. Ko kaže da sa 6 nedelja sledi "skok u razvoju", u pravu je. Možda je kod nas neki dan zakasnio. Kako to izgleda kod gđice Dore?

 Počela je da divlja po krevecu. Kad kažem divlja, to znači da mlatara nogicama, rukicama i otkriva se, gurka se dok ne završi recimo u ćošku. Danima se pitam što li sam je stavila tako blizu ograde, dok nisam čula "tup" iz kreveca i skapirala da je udarila glavom o ogradicu tako što se odgurnula nogama.
 Počela je da se smeje kad joj pričam i da guuuuče, priča, sluša.

 Počela je više da siki i češće, što znači da raste, ljubi je majka.

Izgleda da smo sredili jedan suzni kanalić masažom. Ostao još jedan. Ne damo se!

Bata je mnogo voli, mada je počeo maaalkice da biva ljubomoran. 

Evo vam za kraj, da se zasladite:

6-nedeljni update

Naša Dorica je počela da se smeje sa oko mesec dana. Čak smo jednom ili dva puta čuli da se smeje naglas u snu.

Danas smo išli na kontrolu. Ima 4950g, što je kilo i po više od težine sa izlaska iz porodilišta. Porasla je 4,5cm. Kaže doktorka da je super. Jedino što moramo obe okice da čistimo i masiramo i što ima pupčanu kilu za koju očekujemo da sama prođe. Dundavica nam je sunce u kućici. Svi je mnogo volimo, čak i bata koji je mazi i čuva. <3

Dobrodošla, Ružo!

Dobar dan!
Ovde Ružina mama, Ivana.
Ovaj svet je ukrasila moja rumena Ruža 27.12.2010. u 8:35. Rodila se u Višegradskoj, carskim rezom, kao sve najlepše bebe.

U porodilištu je imala mnogo drugara, od kojih je većina bila prilično glasna, dok je Ruža bila prava mala dama i uglavnom se nije čula.
Čupavica je došla kući najhladnijeg, poslednjeg dana u godini, taman na doček.

Mama je plakala od sreće što napušta bolnicu posle 11 glupih, dugih dana. Prosto nam je obema bilo čudno sve oko nas, smrznuti zimski predeli na putu za Boleč, kola koja su bila čista, tata obrijan... sve sama čudesa.
Ovoga puta, mamino mleko je kasnilo neki dan, a Ruža je ješno dete, kao i njen brat, Mihailo. Jes bilo muka, ali smo rešili da se ne nerviramo, već da damo sve od sebe.

Ruža je prava gazdarica, komanduje od prvog dana u kući, a mi je sa zadovoljstvom i osmehom slušamo. Pupak joj je otpao 02. januara, kad su nas na cedilu ostavile patronažne, pa smo se malo uplašili.

Ime je došlo posle toga. 03. januara Ruža je postala Isidora. Malo je falilo da bude Ruža ili Snežana, ali presudilo je to što je ime elegantno, za tako finu gospođicu, što počinje na slovo I, kao mamino ime i što je zaista Isidora nama najlepši novogodišnji dar, da li od Izide ili nekog drugog, ne znamo. Od koga god da je, hvala mu!