Dobrodošla, Ružo!

Dobar dan!
Ovde Ružina mama, Ivana.
Ovaj svet je ukrasila moja rumena Ruža 27.12.2010. u 8:35. Rodila se u Višegradskoj, carskim rezom, kao sve najlepše bebe.

U porodilištu je imala mnogo drugara, od kojih je većina bila prilično glasna, dok je Ruža bila prava mala dama i uglavnom se nije čula.
Čupavica je došla kući najhladnijeg, poslednjeg dana u godini, taman na doček.

Mama je plakala od sreće što napušta bolnicu posle 11 glupih, dugih dana. Prosto nam je obema bilo čudno sve oko nas, smrznuti zimski predeli na putu za Boleč, kola koja su bila čista, tata obrijan... sve sama čudesa.
Ovoga puta, mamino mleko je kasnilo neki dan, a Ruža je ješno dete, kao i njen brat, Mihailo. Jes bilo muka, ali smo rešili da se ne nerviramo, već da damo sve od sebe.

Ruža je prava gazdarica, komanduje od prvog dana u kući, a mi je sa zadovoljstvom i osmehom slušamo. Pupak joj je otpao 02. januara, kad su nas na cedilu ostavile patronažne, pa smo se malo uplašili.

Ime je došlo posle toga. 03. januara Ruža je postala Isidora. Malo je falilo da bude Ruža ili Snežana, ali presudilo je to što je ime elegantno, za tako finu gospođicu, što počinje na slovo I, kao mamino ime i što je zaista Isidora nama najlepši novogodišnji dar, da li od Izide ili nekog drugog, ne znamo. Od koga god da je, hvala mu!